Dalmacije, sa odlucnom pretegom katolièko-hrvatskom (nekih 2,700.000 Hrvata prema 1,500.000 Srba). Ova ce mu formacija doci dobro da slomi i reducirá pretezni polozaj Madara u drzavi, kojega on nikad nije mogao da trpi.* Madari su stvaranje toga trecega ciana drzavne zajednice mrzili gotovo isti toliko koliko emancipaciju Bosne i Hercegovine ispod Habzburga i priklanjanje Karadordevicima. Ali, ako su se razmimoilazili u konacnim namerama, saglasavali su se pot-puno u osnovnoj misli da unitaristicki jugoslovenski nacionalizam trieba ugusiti bez postede i bez skrupula. U onom periodu svirepih i sistemat-skih, (ako glupost ciljeva i nesvrsishodnost metoda mogu da pretstavlja-ju neki sistem) progonstava protiv citavog jednog naroda, kojim se oko-mise na Hrvate i Srbe Madari, te vojnicki i politicki krugovi koji su se okupljali oko sutraànjega austrijskog cesara, ostace za naveke jedna zajednicka sramota za Austriju i za Madare. Ako su redom raspustani sabori, komesari postavljani mesto bana, suspendirane ustavne garan-cije, deio u prvom redu pestanske vlade Wekerleove, projekt za voj-nicku okupaciju Zagreba i Hrvatske po feldm. Auffenbergu izraden je u vojnom kabinetu prestolonasledmka Franza Ferdinanda. Ako je onaj svetsiki skandal zagrebackog veleizdajnickog procesa protiv 53 ugledna srbina deio Madara i njihova eksponenta bana Raucha, stranka, koja je igrala ulogu hrvatskoga naroda, inscenirajuci pred sudnicom i na ulici demonstracije protiv i z d a j i c a i liferujuci svedoke, bila je kreatura nadvojvodina deneralstaba i nadvojvodina kabineta. Profesor Friedjung, taj pretsednik austrijske akademije nauka, koji bra-neci se na procesu pod korporativnom optuzbom Srpsko-hrvatske koalicije mora na kraju da prizna da su dokumenti kojima je godinama pripravljano i podrzavano progonstvo parlamentarne vecine hrvatskog sabora, obicni falzifikati, covek je grofa Aehrenthala i saradnika zidov-
  *	Iznosimo ove planove pokojnog Prestolonaslednika Franje Ferdinanda onakove kakove ih je onda javno misljenje njemu pripisivalo. Na kraju krajeva nije iskljuceno da je u izvesnom momentu izgradivanja svoje drza-votvorne koncepcije pokojni Prestolonaslednik u istini koncipirao takovo resenje. Ali, prema docnije objavljenim podacima izgleda da se moze uzeti kao utvrdeno da je tu raniju trialisticku koncepciju bio potpuno odbacio, a mesto nje da se zadovoljio time da predvidi obrazovanje same Bosne kao zasebnog Keichslanda sa izvesnom autonomijom, ali bez spajanja sa ostalim jugoslovenskim oblastima u Monarhiji. Na tu novu koncepciju izgleda da je austrijski nesudjeni budüci cesar dosao iz straha od rastuceg jugoslovenskog nacionalizma, koji bi — kad bi jednom bila ostvarena jedna habzburska Jugoslavija — prirodno tezio na to da se ujedini sa svojim saplemenicima izvan Monarhije. Za tu promenu eventualne sire koncepcije Franz-Ferdinandove svedoci »Memorandum«, koji je njemu izradio u svim detaljima, dakle ocevidno posle ozbiljnih savetovanja i pretresanja, njegov glavni savetnik i pouzdanik, sei njegove vojne kancelarije, pukovnik Brosch. Taj je memorandum izraden uz saradnju odlicnih struönjaka, a kako je pukovnik Brosch poginuo u ratu na ruskome frontu, bio je predan novome prestolonasledniku, docnijem cesaru Karlu. Ovaj u ostalom nije hteo ili nije smeo da ga primeni. Taj je dokument prvi put objavljen u beckom »Neues Wiener Journalu« od 30 decembra 1923 i 1 januara 1924 godine.
58