Radié u ponekom periodu svoga politickog delovanja vracao na pra-vasku drzavnopravnu ideologiju, ali to su ipak kod njega hila tek sporadicna i kratkotrajna raspolozenja. U mnogo veéem broju perioda toga rada Radié je bio unitarista, a glavni osnov njegove politike nije bio drzavnopravni neki doktrinarizam, veé agrarni ekonomski i poli-ticki demokratizam. Ovo poslednje pristupanjem gradanske inteligen-cije seljackim radiéevskim masama sve vise ide u pozadinu, a plemen-sko-drzavnopravni program hrvatski dolazi gotovo jedino do izrazaja. Socijalno-seljacki zahtevi se sve manje isticu, a drzavnopravno-ple-menski sve vise. To je revans gradanskih elita, koje su bile prinudene na kapitulaciju pred seoskim masama. To nesvesno nametanje ideologie frankovacke kapitulirajuée gradanske inteligencije pobednickim seljackim masama bilo je omoguéeno potenciranim neraspolozenjem tih masa prema ekonomskim i politickim prilikama. Tome nezadovolj-stvu te su mase, onom obicajnom impulzivnoséu masa, trazile lek u negaciji aktuelnog stanja i u instinktivnom trazenju onog stanja, koje se prikazuje kao antiteza sadasnjem. Za ono zio, koje su te mase videle i dozivele u unitarnoj drzavi oko centra Beograda, one su instinktivno stale da traze lek u autonomnoj, samostalnoj, nezavisnoj (nuanse ostaju nuzno u nekoj nebulozi) Hrvatskoj oko centra Zagreb. One iste mase, koje nisu davale decenijama gotovo nikakve podrske, narodnoj politici u Zagrebu, koje su prema Narodnom Veéu u Zagrebu manifestovaie krajnje nepoverenje, postale su iz momentane reakcije protiv Beograda, pravaski velikohrvatske.
  Ko bi mislio, da je ta politicka, da je tako nazovemo, orijentacija nesto trajno i definitivno, taj bi pokazao da zaboravlja nauk proslosti. Neka politicka formacija, koja bi se bila obrazovala oko Zagreba, a okupila u glavnome hrvatske krajeve, gotovo je sigurno da bi bila dala povoda isto takovom opoziciono-negativistickom stavu dobrog déla masa, kakav se primeéuje dañas. Izvesni negativizam, gotovo da re-cemo nihilizam, jedna je od karakteristicnih erta ne samo hrvatskih masa, nego i hrvatske inteligencije. Dok seljak Sumadinac uvek zna sto hoée i dok je to uvek nesto sasvim konkretno i do otuznosti realno i realisticko (neki put, neka cisterna, neki otpust od poreza, neka do-zvola sece, neko birtijsko pravo), seljak iz hrvatskog Zagorja se bunio zbog nekih misticnih »starih pravica«, za koje se nije ni trudio da ih formulira. Dok je inteligent Srbijanac, opet do otuznosti, ponekiput do cinizma, konkretan u onome sto hoée i u onome sto ne ée, njegov drug iz Hrvatske je uvek do konfuznosti abstraktan. nerealan. Nema u ovom redu misli pouenije stvari nego prisustvovati pogadanju prilikom for-miranja ne-ke parlamentarne vlade. Parlamentarci Srbijanci, makar koje stranke bili, najpre ocene brojnu snagu svoga partnera, ocene koliko i koje portfelje trebaju da im prepuste, ocene koje ée garancije da im nametnu da i u prepustenim resorima zastite svoje partijske, pa i svoje regionalne interese. Po svim tim pitanjima natezanje ée biti ostro i svakog ce momenta biti opasnosti da se sloga pomuti. Ako je do principijelne neke izjave ovake ili onakove, sa narodnim jedin-stvom ili sa sporazumom n aroda ili slicno, tu ne ée biti
117