muslimanSke koalicije sa zadatkom da dalje krpari s daña u dan, tolerirajuci produzavanje i pogorsavanjie one direktno protivdrzavne propagande, koja je vec bila dosla gotovo do kulminacije pre nekoliko nedelja prilikom izgredai na 1 decembar.
  Kralj je obustavio ustav, uzeo sebi citavu egzekutivnu i zakonodavnu vlast i postavio generala Zivkovica na celo vlade sa parolom »Drzavna celina i jedinstvo narodno vrhovni je zakon za mene i za svakoga«. Kralj Aleksandar 6 januara prekinuo proces raspadanja unitame drzave Jugoslovena.
*	* *
  Da bismo pravilno shvatili kako i zasto se pokvarilo ono raspolozenje za zajednicki zivot jugoslovenskih pliemena, koje je u jeseni 1918-e bilo nesumnjivo, te ustupilo mesta onome gotovo tragicnome raspolo-zenju, zbog kojega jé Kralj Aleksandar zaveo diktaturu trebamo imati pred ocima radikalno politicko-drustveno poremecenje, koje je svietski rat izazvao u jugoslovenskoj naciji.
  Danas je izvan diskusije da je svrsetak raita, po svojim fenomenima i posledicama, jedna ogromna politicka i socijalna revolucija za ceo svet, koja se produzava jos uvék i kojoj je svrsetak, kada ce poljuljani principi i zaracemi drustveni slojevi da nadu svoje smirenje i ravnoitezu, jos daleko. Kratkovido je svako ono proucavanje nasih drustvenih i socijalnih poremecemja, koje o tome ne vodi racima i koje nije svesno da ta nasa poremecenja, ogromnim procentom, nisu drugo nego odraz posleratnih revolucionarnih poremecenja, koja se odigravaju u citavoj Evropi, kao god sto uzbibana povrsina u nekoj udaljenoj uvali nije u glavnome nego odraz oluje, koja se razmahala na otvorenoj pucini. Parole, gesla, izvesni oblici belodano lokalnog karaktera tek su povr-sinske pojave ili naljvise sporecLne komponente, koje nikako ne mogu da objasnjavaju samu sustastvenu prirodu fenomena. Danas je tesko, ako ne gotovo nemogucno, uhvatiti neku siintezu onoga sto svetska revolu-cija hoc>e, za cim ona tezi, u prvom redu zbog toga sto neko htenje pret-postavlja svesno formulisanje izvesnih postulata. To, u samom toku revoluciije, nije nikada slucaj. Tu se moze govoriti tek o instinktìvnim aspiracijama, koje izviru iz izvesnih potreba, a odgovaraju nekom in-timnom masenom nezadovoljstvu. Nemacka. je posle ratal prezi vela jednu socijalisticku i jednu nacijonalsocijalisticku revoluciju. Italija jednu nacetu socijalisticiko-komunisticku d jednu fasisticku. Socijali-sticke ili komunisticke revolucije dozivele su Austrija, Madarska, koje su docnije imale auktoritame revolucije, kao i Poljska, Litva itd. U Portugalu, posle socijalistickih rezima i anarhije, koja im je siedila, vidimo ustaljen neki narocitd tip auktoriternoga rezima. U Spaniji se vec dve godine vidi jedno krvavo rvanje izmedu dve revolucióname konoepcije: socijalistioko-komunisticke i totalitemo-auktoritarne. Ni sama Francuska, pored sve svoje visoke politicke odgojenosti masa i stalozenog, relativno dobrostojeceg seljackog staleza, koji nei voli revolucije, náje ostala postedena od ozbiljnih revolucionarnih pokusaja, auktoritemih s jedne strane, komunistickih s druge. Jedno moze da se
94