centom i u onome sto je nas opsti politicki zivot doneo dobra, kao i u onome sto je doneo rdava.
  Politicki aparat srbijanski, formiran kako smo opisali, uzrastao je i odvijao se malo po malo i postepeno iz politickog pretstavnistva male knezevine, pa Kr al je vine Srbije, gde se je njegova citava funkcija sa-stojala u tome da odrzava zivot toga organizmai, koji je u stvari, sem pitanja rata i mira, bio nalik na neku veliku opéinu sa zadacima valj-da jos man je diferensirani no sto ih ima neka velika zapadnoevropska gradska opstina. U tome tako malo diferansiranom organizmu nosilac parlamentarnog zi vota srbijanskoga, ta pretezno seoska ekipa, bila se kroz decenije uljuljala u koncepciju, po kojoj je vodenje drzave neka vrsta malko veceg domaéinstva, za koje je dobar svaki bonus pater f a m i 1 i a s , te se uzivela u ubedenje o svojoj potpunoj doraslosti tome pozivu i o jednostavnosti drzavnog aparata, za koji nikako nisu nuzni neki ucenjaci, neki strucnjaci. Karakteristican je ironicki stav kojim su mnogi srbijanski narodni poslanici, i ne samo seljaci, doce-kivali svoje »precanske« kolege kad su zapocimali neke nacelne debate (»Neke ideologije! Kojesta!«) Svak je dobar za svasta i svi smo jednaki. Pisac se ovoga eseja seca jednog neprijatnog napadaja sto ga je doziveo kad se pretsedavajuci nekoj klupskoj sed-nici, u kojoj su trebali da se oznace klupski kandidati za parlamentarne odbore, usudio da preponici da bi se pri kandidovanju lica za finan-sijski odbor uzelo u obzir one kolege, koji su po svojim licnim poznavanjima ili radu pokazali vécu kvalifikaciju za taj posao. Jedan clan kluba, bivsi seoski uca, odrzao mu je pred klubom citavu jednu lekciju iz demokracije i parlamentarizma. Ne ma u demo-kraciji boljih i gorih. Svi smo jednaki, a narod jedini sudija izmedu nas, »N’importe qui étant bon à n’importe quoi, on peut n’importe quand le mettre n’importe ou«, kazao je jedared u francuskom parlamentu ondasnjem francuskom premijeru Briandu gosp. Charles Benoist. Taj nemportkisam, to je glavna karakteristika, koja dolazi kao ruzna posledica takove reklutacije po-liticke elite. Ta je karakteristika zahvatila, kako je i prirodno; i pretstavnistva ostalih oblasti i postala je jedna od opéih karakteristika jugoslovenskog parlamentarizma, pod ma kojim rezimom i u ma kojem oblasnom ili partijskom sektoru. 2eleznice, skole, rudokopi, sume, po-ljoprivreda: sve se to od strane klubova, pretsednika vlade, parla-mentske veéine da je, sve se to od strane kandidata prima bez ikakvog pitanja i brige, je li kandidat svojim ranijim radom pokazao barem neki interes i razumevanje za pitanja svoga resora. Racuna se da ée prirodna inteligencija da nadoknadi eventualne luknje u strucnom po-znavanju, pa ée covek da bude na visini. U stvari njegova funkcija biée mnogo olaksana uzusom koji se ustalio kod nas, da ministar ne vodi neku politiku svoga resora, veé politiku tout court. On ce da iskoristi svoj resor da ponamesta sto vise svojih partijskih prijatelja, da izbaci sto vise svojih partijskih protivnika; da favorizira svoj srez ili srez svoga partijskog druga x. 2eleznicka mreza koja ima da se izgradi; tarifska politika koja ima da se zavede; hoée li srednjosolska
110