srpsko-hrvatska drzava, koja je imala ambiciju da okupi pod jedan krov gotovo èitavu etniòku masu jugoslovensku. Analogija sa nacio-nalno-politickim zbivanjem u srednjevekovnoj Francuskoj i gotovo svugde drugde u analognim prilikama daju nam opravdanje ako postavimo, barem kao mogucnu hipotezu tvrdnju, da su Jugosloveni XV veka stajali pred obrazovanjem svoje opste nacionaine drzave, koja bi verovatnd bila pozivela i razvila jaku svest krvno-jezicke zajednice na nacin da bismo docekali XVIII i XIX vek objektivno potpuno ujednaceni i pripravljeni da prihvatimo i svesni nacionali-zam, koji je Evropom dunuo iz Velike Revolucije. Turska je najezda tu mogucnost sprecila.
*	* *
  Turska vladavina ostala je na nasoj teritoriji vanredno dugo, tako dugo da ni tome, mislim, nema primera u Evropi, izvan Balkana. Drugde (Britanija, Francuska, Italija) ili su osvajaci pretopili u sebe starosedeoce ili starosedeoci osvajace Tatari u Rusiji, Arapi u Spanici, koji su ostali da zive uporedo sa starosedelaókim zivljem, ostali su mnogo krace.
  Prvi veliki efekt, koji je na nasem etnickom telu izazvalo utvrdiva-nje osmanske vlasti na Balkanu jeste pódela te jugoslovenske mase na dva dela, jedan istocni i jedan zapadni. Tad se po prvi put u istini na nasem narodnom telu zacima ono u izvesnom smislu divergentnO razvijanje tih dvaju delova, koje mnogima posmatracima nasim i tudim daje povoda da vide na tome teritoriju i na tom narodnom telu jedan Istok i jedan Zapad.
  Bilo je doduse i pre toga dvojakog balansiranja izmedu Vizanta i Rima, u kulturnom, religioznom, politickom pogledu, a i to se balansiranje, kao sto je logicno, okrstava istocnom orijentacijom, od-nosno zapadnom orijentacijom pojedinih jugoslovenskih plemena, ali ono sto se danas opcenito razume pod istocnjastvom odnosno zapad-njastvom, onaj skup shvatanja, osecanjà, navika, tó nema veze sa preturskim antagonizmom izmedu Vizantije i Rima. Neosporiv je fakt, da su pored svih antagonizama, i Vizantija i Rim, kao i citava hriscanska zajednica evropska, ipak bili jedna kultumo-socijalna porodica, izvanredno ostro odeljena od azijske kulturno-socijalne zajednice, sa kojom nije imala gotovo nikakova opcenja. To je sve bila na neki nacin Evropa, kojoj su granice isle daléko u Malu Aziju.
  Posle propasti balkanskih i maloazijskih hristjanskih drzava, gra-nica je pomerena iz daleke Male Azije u Podunavlje i sve su te zemlje i narodi dosli, politicki i kulturno-socijalno, u Istok. Mislim da Tdje sasvim bez temelja kazati, da je sada granica Azije prema Evropi pomerena na ovu liniju.
  Ovaj fakt: da je jedan velik deo jugoslovenskog roda uvucen u politicku i kulturno-socijalnu sferu istocnu; da je usled toga citav taj rod drzan daleko od svakoga uticanja na evropski politicki i kulturno-socijalni zivot, kao i od uticaja toga zi vota na njega, — trebalo bi da bude predmetom zasebne studije, a nesme da nas zavede na digresije, nepotrebite u okviru ove studije.
18