—	No, — nastavi Barbarigo, zaustaviv se pred Lukom,
—	nadam se da ce moj oficijal u buduce opreznije cuvati tajne svoga gospodara...
    —	Neka mi vjeruje vasa ekcelencija, da osim sto sam rekao Keku ...
    —	Dobro, dobro — prekine ga Barbarigo. — Dakle, ceka i Tomiceva sestra?
    —	Na sluzbu, vasa milosti.
    —	Je li dosla od svoje volje, ili ju je netko nagovorio?
    —	Da nije sama dosla, ja bih joj bio savjetovao da dode svakako dañas.
    —	Neka bude. Sto sada?
    —	Sad, moje je skromno mnijenje, da se pocme onako, kako je dogovoreno.
    —	S popustanjem? je li? I ti mislis, da ce ona ...
    —- Satrta je od tuge. Ja se usudujem misliti, da ce iói lako i glatko.
    —	To mislis ti; ali ja se bojim, da ne ce bas tako glatko iói...
    —	Samo treba da se vasa milost u pocetku pokaze stro-ga i neumoljiva!
    —	Dobro; vidjet cemo. A zasto ceka onaj stratijot? Ja njega...
    —	Treba ga preslusati, ekcelencijo. On ipak mora da nesto znade. Zatecen je s Celicem, i od njegove je cete. On treba da opravda, zasto se je skitao cijelu Bozju noc s Celicem, kad nije od Celiceve cete, i kuda su se sve skitali. Nije iskljuceno, da se njegove izjave budu kosile s Celice-vima, pa da se tako otkrije i Tomicev trag.
    —	Gle, gle, to nije bas bedasto misljeno! Vidim, da se ipak znades domisliti, kad pametno mislis. Ali, stratijota mogu preslusati i kasnije. Napokon, ne moze se dogovarati s nikim.
    —	To je iskljuceno, vasa milosti.
    —	Stratijota ti otpremi. Reci mu, da ce vec biti prizvan.
    —	Tako cu mu reci. A djevojci?
    —	Hm!... Mislis li, da bi vec sada bio zgodan éas?
    —	Zasto ne, vasa milosti! Njezina ée tuga kasnije popu-stiti, a to bi bilo opasno.
    —	I to je istina. Dakle, stratijota otpremi, a nju do-vedi gore, jer, zapamti Luka: Njegova se ekcelencija dañas ne osjeca najbolje, pa stoga ne ostavlja loznice.
    —	Razumijem potpuno, vasa milosti.
147