prije cetiri decenija u Split. Ponajprije bio je vojnik, a ka-snije je postao svakojakovic. Luka, ocev jedinac, u punoj je mjeri bastinio i cak usavrsio oceve vrline. Svoja prirodena odurna nagnuca odao je on odmah u prvoj mladosti, a ta nagnuca, nikad nicim neukrocena, stvorila su od Luke Kolu-brina ne samo uhodu i dousnika, vec i zlocinca, spremna na sve, ako je samo mogao slutiti, da ce na bilo koji nacin ugoditi svome gospodaru, i time izvuci materijalne koristi. A Barbarigo, red je da se prizna, bio je sretan u izboru svoga »oficijala«. Dapace se je on sam morao kojiput diviti Luki-noj prepredenosti. I nije Barbarigo trebao da se uvijek pot-puno i opsirno povjerava svome oficijalu: ovaj ga je odmah, kod prvih besjeda, potpuno shvacao. Eto tako je, naravski, Luka znao za sve najintimnije stvari i osnove Marka Barba-riga, kneza i poglavara grada Splita. —
    Marko Barbarigo bio je potomak odlicne patricijske po-rodice mletacke. Po godinama, mogio se je reci, da je bio u najljepsoj muzevnoj dobi, buduci je istom pasao cetrde-setu; ali njegova se vanjstina potpuno podudarala s opisom casnoga oca Mikule. Barbarigo je bio, sto no rijec, pravo cedo svoga vremena, pravi mlecanin druge polovice sestnae-stoga stoljeca. Medu Lagunama tada je najbujnije evala ra-skos i razuzdanost u svim slojevima gradskoga pueanstva. Opcenito se je provadalo nacelo nametnuto od same drzave: »zivi po miloj volji, uzivaj koliko samo mozes, samo se kani uplitanja u bilo kakve politicke stvari«. Posve je prirodno, sto su samo plemenitasi mogli da provode svoj zivot u smislu toga pravila, ali samo dotle, dokle bi protepli imetak, sto su im ga stariji stekli mlateci razna mora i trgujuci po svim obalama poznatima tadanjim pomorcima. Kad su pak sred-stva za raskosan zivot presusila, Republika je siala takve izmozdene mlade starce kao svoje predstavnike, kako se je onda govorilo, »u provineiju«, bilo u svojstvu opeih provi-dura, ili kao poglavare na celo pojedinih gradova. Nije se pak tesko domisliti, kakvi su mogli da budu ti poglavari, koji su imali u rukama svu vlast, koji su imali da budu cu-vari prava i pravice, a ostavili su Lagune, u prvom redu, da se potkoze na racun podanika svetoga Marka. Za novac se je mogio dobiti od njih sve! Tko je vise nudao, redovno je dobivao i pravo. Zakonik gradanski u provineiji bila je gla-sovita »sprtica«, u koju cim si vise usuo, tim si vise oslabio pravo svoga protivnika. Tà: »Bog je visoko, a prejasni duzde daleko«, pa tko ce do njega, da mu se potuzi! —
01