—	Pa zar nije ni njega nasao! —- ostro ce Barbarigo, okrenuvsi se naglo prema Keku, koji je ostao u istom polo-zaju, tupa lica, drzeci u ruci jednu podvezu.
    —	Sto si se zabezeknuo, Keko! Sto buljis tako glupo, kao pravo tele! Govori!
    Keko se uspravi, stane prevrtati podvezu s prsta na prst, pa pocne:
    —	Kapetan Zuliani je ipak ulovio Celica . . . Trazio ga je dugo, pa ga je i ulovio!
    —	Je li to sigurno, da ga je ulovio? Govori!
    —	Jest, ekcelencijo. Luka mi je i to povjerio kao tajnu, a ja sam mu prisegao . . .
    —	Sto ti je jos povjerio Luka kao tajnu, koju ne ces odati nikomu?!
    —	Eto, to, sto sam rekao, ekcelencijo . . . Da . . . rekao mi je, da su nasli Celica istom u zoru, i to blizu Pojsana, onamo, znate ...
   —	Pa onda?
    —	Da su ga svezali . . . to jest . . . Zuliani ga je svezao i odveo u podzemni zatvor.
    —	Da li je Celie bio sam?
    —	Nije bio sam.
    —	Dakle su s njime bili i njegovi ljudi?
    —	Ne, nisu bili, ekcelencijo . . Eh, da su oni bili s njime, ne bi to tako glatko islo! ....
    —	Rekao si, da kapetan Celie nije bio sam?
    —	Da, bio je s njime samo jedan od stratijota .. .
   —	Njegov covjek?
    —	Mislim, da nije.
    —	Onda je Tomicev; iz Tomiceve cete?
    —	To vam ja ne znam, ekcelencijo . . .
    —- Ti si, moj Keko, prava praveata bena! Je li tako?
    —	Na sluzbu, ekcelencijo; ali to ce najbolje kazati on sam . . .
   —	Tko? pametni Luka?
    —	Ne; Luka ne; vec onaj stratijot.
    —	Opet ti kazem, Keko, da si bena! Zar nisam i prije znao, da ce mi reci sve, ako ga pozovem.
    —	Vasa ga ekcelencija ne treba pozvati ....
    —	Kako to? . . . Valjda ne namjerava i on nestati!
    —	Ne, ekcelencijo, on je dolje, pred kancelarijom, ceka.
    —	Kazes, da je onaj stratijot dolje i da ceka pred kancelarijom?
143