osnove. Tek je dvoumio: da li bi imao saslusati stranke, sto mu je sobar spomenuo, dolje u kancelariji, ili pak u svojoj loznici; hoce li svoj juris na djevojku poduzeti sad odmah, ili ce odgoditi na drugi dan. Odluci li se za odmah, loznica mu je bila najpodesnija.
    Nekoliko je casova nijemo buljio u pod. Konacno se trgnuo i opet povukao uzicu zvonca.
    Na vratima se pojavi Keko.
    —	Vasa milost zapovijeda?
    —	Ceka li jos dolje oficijal Luka?
    —	Na sluzbu, vasa milosti.
    —- Neka dode. Reci mu, ali glasno, da ne ostavljam danas loznice, jer se ne osjecam najbolje.
    Keko se nakloni i ode, a odmah zatim pojavi se oficijal Luka Kolubrin. —
    —	Ljubim ruke i dobro jutro zelim vasoj ekcelenciji!
—	uz duboki ce naklon Luka.
    —	Dakle, kapetan se Tomic povratio iz Solina odmah poslije oficijala Luke Kolubrina! — ujedljivo ce Barbarigo, uprijevsi pogled u svoga pouzdanika.
   —	Zar vasa ekcelencija vec znade? — bojazljivo ce Kolubrin.
   —	Ne znam, ali se domisljam, da je kapetan Tomic sjajno odmaglio. Nije li tako, Luka?
    —	Na zalost, istina je!
    —	Domisljam se takoder, da je kapetan Zuliani uza-ludno cijelu Bozju noc trazio svuda po gradu i kapetana Tomica i kapetana Célica.
    —	Celic je zatvoren, ekcelencijo!
    —	Da, zatvoren, istom u zoru! Nije li tako moj odani
i	pouzdani oficijale?
    —	Na sluzbu, vasa milosti.
    —	S kapetanom Celicem bio je samo jedan jedini stra-tijot. Nije li tako, Luka?
    —	I taj dolje ceka.
    —	Znadem da ceka. Osim njega, ceka jos netko dolje pred kancelarijom.
    —	To je ona. Jelka Tomiceva.
    —	1 to znadem. A nije iskljudeno da to znade vec ci-jeli grad! Moj oficijal misli, da moje licne stvari moraju znati cak i s'uge! Dakako, uz prethodnu prisegu!
    Luka duboko ponikne glavom, a Barbarigo stane §etati gore dolje po loznici.
146