—	To je posve prirodno, — potvrdi onaj drugi. — Dosle je neizmjerno vise ljudi pomrlo, nego li ih ima zivih, pa da nam u noci ti nebrojeni gosti dodu u pohode, sve bi vrvjelo od njih.
    —	Tako je — ozva se opet onaj prvi. — Da bi mrtvi mogli obracunavati sa zivima, tesko da bi itko prosao gore od nas Senjana!
    —	Zasto bas Senjani? — zacudi se Lovro.
    —	Eh, moj dragi prijatelju — odvrati mu isti Uskok;
—	promisli samo, koliko smo, otkad vojujemo, potopili i Turaka i Mlecana! Pa da sad svi ti iz mora poskacu, bilo bi nam zio i naopako. Dosle . ..
    —	Laganije, braco, — prekine ih Lovro. — Blizu smo kraja. Dovoljno je da veslaju dvojica. Tako ... laganije, laganije ... Stanite i vi zadnji!... Tako . . . Eto smo bas lijepo zadrli u pijesak!. .. Dobro je!
    Lovro skoci prvi iz camca, a za njim dva Uskoka s puskama. Okrene se tada prema drugoj dvojici u camcu, pa im rece:
    —	Vi ostanite tu. Da bi doslo do nevolje, zazvat cu vas. Ja se nadam, da cu se povratiti za koji cas. Vi pak, — okrene se prema dvojici sto su se iskrcala — pratite me do puteljka, koji vodi k crkvici. Ne bi mozda ni trebalo; ali, gusti je mrak, pa ne ce biti suvisno . . .'.
    Odmah se zatim Lovro s pratiocima uputi obalom. Kad su se pak uspeli na proplanak, s kojega vodi puteljak do crkvice presvetoga Trojstva, rece im:
    —	Vi stanite tu. Ja cu dalje ravno, sam. U dva skoka eto mene natrag s vasim novim drugom.
    Lovro pobrza puteljkom, i koliko bi dlanom o dlan, stvori se pred crkvicom. Tmina je sveudilj bila gusta, a sve naokolo grobna tisina. Pokuca do tri puta na vratima, a tad otkljuca.
   —	Tko si bozji? — javi se kapetan Tomic iz tamne crkvice.
    —	Samostanski vrtlar, koji vas je i zakljucao u ovom svetom mjestu. Izvolite, gospodine kapetane, samnora, ali zumo. Dolje na proplanku nas cekaju senjski drugovi, s ko-jima cete na brod.
    —	Bogu hvala, dragi starce! — odvrati Petar. — Ne smijemo casa da pocasimo. Samo da nadem sablju i kalpak.
    Lovro kresne nekoliko puta o kremen, a to je bilo dovoljno, da Petar nade sto je trazio.
136