stila s muzem i s bratom .. . Da je mogio biti na moju, bila bi ih zadrzala, bila bi ih otela okrutnoj smrti! ... Sree je moje meni kazivalo, da dobro biti ne ce! . .. I otkad su otplovili, nije ljuta boi prestala pritiskati duSu moju ... Pa i danas, kad je svanuo krasni ovaj Bozji dan, moje je sree mozda vise nego ikad ocajavalo ...! Dujme moj, svi mi kao da smo se pod nesretnom zvijezdom rodili!... Ukorio me jednom ljuto nas ujak Mikula, dusa mu se raja nauzila, poradi Slicnih ri-jeci; ali mi izgleda, kao da je zia kob srasla s rodom i naro-dom nasim!.. . Nesreca nasa kao da nema kraja .. . Oci na§i valja da su ljuto sagrijesili, kad mi, potomei njihovi, ovako dugu i strasnu pokoru podnosimo!... Eto, sinko, Nikica moj zlatni... taticu svoga nikad vise zagrliti ne ces! . . . Niti ce te ujak tvoj ikad vise milovati! ... Ubogo dijete moje ...!
    —	Majcice! — zivo usklikne djecak grleci majku. — Mila moja majcice,... ne piaci... doci ce tatica!... i ujak ce moj doci!. . . Ja cu biti dobar, pa ce oni doci!... Tatica se ne ce nikad srditi na me!. ..
    •— Ne, ne ce, dusiice moja, tvoj se tata ne ce srditi... Nikad vise... Tvoga su tatù... kleti Turci... Siroto moja! . .. Klise! Klise! ... ljuta rano nasa!.. . koliko je krvi nase, najplemenitije krvi hrvatske oskropilo tvoje zidine!. ..
    —	Klis je pao, Jelko; Klis je nas!
    —	Velis, Dujme, da je Klis nas!... A Sto ima od toga sirotno dijete, kojemu je otac pod onim zivcem kamenom izdahnuo . ..? Sto li ima bijedna udovica, koja je poradi Klisa izgubila sve . .. sve sto je na svijetu imala!... Ah, ti pro-kleti Turci . . . ima vile od sto godina Sto djedovi i oci nasi, pa djeca njihova, prolijevaju krv da se obrane od kletih Turaka ...
   —	Makar da su Turci!... — dometne Dujam.
    —	Zar ih . .. nisu Turci? — iznenadi se Jelka.
    —	Nisu, ne.
    —	Zar niste posli na vojnu protiv Turaka?
   —	Jesmo.
    —	A kazes mi. .. da ih nisu Turci? ...
    —	Ne . ..
    —	Dakle je bila izdaja? . .. Drugo ne moze da bude! .. . Ivu moga i jedinoga brata moga nisu Turci pogubili? . . . Dujme!. . . A tko ih je .. .? Dujme!... Nisu li ih mozda Mie-cani ulovili, i sad ... poslije dvanaest godina, namijenjenu im smrtnu kaznu izvr§ili!. . . Boze moj, zar nisu nasi pravo radili, kad su im se osvecivali ...?
195