nije otkidala od Jelke. On je nastavljao svoje umovanje o Lukinoj zadaci... — Ne, nikako! — zakljuci konacno svoje umovanje. — Sad nije jos mogao ... Ne, ne, treba najprije vidjeti, da li su oni kapetanici u hladovini . . . Istom tada ona treba da dode k meni ... To bi mogio ... da mogio bi biti jos dañas. Da, dañas bi mogio biti... Doci ce!... Oh, doci ce ona k meni! . . . Da, da, doci ce . . . kako je ono Luka rekao ... da place, da mi padne pred koljena, da me moli za milost ... A tada? . . . Ha, ha, tada ce poceti ono, kako je ono Luka kazao, izmjenicno popustanje!.. . Ha! ha!... Da, ona ce prva poceti popustati... Kako ne bi! Pri-silit ce je uzvisena, sveta bratska ljubav!... Ipak je lijepo, sto na svijetu postoji ta sveta bratska ljubav!... Ha, ha, ha!... Ja te ljubavi ne poznam . .. Ja cu joj tu svetu bratsku ljubav ostaviti neozlijedenu; ja cu joj u lice pohvaliti tu svetu ljubav, to sveto cuvstvo ... ali konacno .... da, da, . . . to ce biti zalogaj!, . . . Napokon, to je i pravo! Ha, ha! . . .Njoj neka ostane poezija svete bratske ljubavi, a meni, kako ono kazu, proza . . . Da, da, izvrsno! . . . To je prema onomu po-svecenomu nacelu: do ut des! . . . Da, da: ja tebi bratov spas ... a ti meni . . . Divno! Dakle, danas, ... da danas moramo s time na kraj ... Sramota je, grdna sramota, sto jedan Barbarigo, knez i kapetan grada Splita, mora da to-liko cezne za jednom pucankom ....
    Sad Barbarigo potegne uzicu zvonca, a u loznicu unide sluga, koji mu je obicno pomagao kod odijevanja. Sluga se ustuboci pred gospodarom ...
    —• Keko, samo zurno! Danas imam vrazjega posla, a vec je i prilicno kasno ... Je li sto nova u gradu?
    —	Ima, ekcelencijo, mnogo toga nova — odgovori Keko natezuci knezu carape.
   —	Mnogo? Na primjer?
    —	Prva je novost, da je nestao kapetan stratijota Tomic, i to netragom.
    —	Nestao? — zacudi se Barbarigo.
    —	Da, ekcelencijo, netragom. Ljudi kazu, da je kapetan Zuliani pretrazio nocas svaki kutic u gradu, ali Tomicu ni traga ni glasa.
    —	Dakle, nestao! ... A od koga si to, Keko,' cuo?
    —	Kazao mi je jutros rano gospodin oficijal Luka.
   —	A gdje je sada Luka?
    —	Bit ce da jos ceka dolje pred kancelarijom.
    —	Pa sto ti je jos kazivao Luka?
141