—	Vama dragi Lovro, neka Bog naplati. Vasa je velika zasluga, sto je sve ovako lijepo doslije proslo — zavrsi Petar i zivo stisne Lovrinu desnicu.
    —	Gasili otac Mikula i ja molit cemo se Bogu za vas. Inace stari vrtlar Lovro sutjet ce uvijek kao grob, makar ga na muke stavili!
    —	S Bogom, braco! — doda kapetan Celie rukujuci se s Uskocima. Mozda se jednom opet sastanemo zdravi iveseli!
    —	Bog dao! — odvrate slozno Uskoci.
    Posto su se svi jos jednom izrukovali, Petar se spusti s Uskocima na zalo. Ivo i Dujam poklopili konje, pa vrcem na protivnu stranu, prema istoku. Vrtlar Lovro zakrene prema Dvornikovu vinogradu, da oslobodi drugoga suznja, Pe-trova konja. —
    Nakon nekoliko casova vec se je u daljini gubio topot stratijotskih konja, a gubio se i pljusak vesala. Kad je camac izasao iz one dràge, javila se iza oblaka sjajna jedna zvijezda, da malo zatim opet nestane. A kad je camac plovio ispred poljudske uvale, Petru se vinuo dubok uzdah. Sjetio se on taj cas svoga dobroga ujaka, koga, slutio je, nikad vise u zivotu vidjeti ne ce . . .
    Malo zatim camac je pristao kod rta svetog Jurja uz »Nehaj«, koji je odmah obisao taj rt, da se pridruzi ostalim uskockim brodovima u kanalu.
    Taj cas je dogarala i vatra pred pustinjakovom spiljom na Marjanu, a Marko Barbarigo, teturajuci, oprastao se s gostom, nadkomesom na galiji »Stella«.
X.
JURIS
    Marko Barbarigo, knez j kapetan grada Splita, nije obi-cavao ostavljati kreveta ni rano, ni lako, pogotovu ako je lijegao na pocinak kasno, i ako je dublje u casu zavirio. Poslije takvih prigoda, netom bi u jutro protro oci, spopadala ga je takva zijevalica i rastezavica da je u loznici sve ozva-njalo. Pa kad bi se kod tih napora nategli i nabrekli njegovi misici i zivei, onda mu je po sebi ruzno lice postajalo go-tovo odvratno.
    Tako je eto, on izgledao, u kasno jutro, kad se je pro-budio poslije one veselice s nadkomesom Alfonsom Bovini.
139