—	Da je taj mejdan vasa milost odmah zabranila, ne bi bilo doslo do svega ovoga. On je vasu zabranu ocekivao; ali sam, kao junak, nije smio da je od vas izazove. Vi to shvacate ... on je vojnik ... i nije smio pokazati da se boji mejdana.
   —	Ja sam zabranu izdao, kad sam doznao sto namje-rava. Priznat cete, da mi to prije nije bilo moguce. Uosta-lom, bila zabrana izdata kada mu drago, on joj se je smjesta morao pokoriti. Zar nije tako? Vojnik i posluh, to je nera-zdruzivo!
    Djevojka nije slova uzvratila. Ona je samo nijemo u pod buljila.
    —	Moja zabrana, — nastavi Barbarigo, — to cete mi priznati, omogucivala mu je da se casno izvuce iz nemiloga zapletaja. Nije trebao vec da se pokori, i nitko ziv mu ne bi toga zamjerio. On je morao poslusati stariji nalog! Ali on, mjesto da se pokori, on je prezirno uskratio posluh rneni, svome poglavaru! Znate li vi, sto je to, kad vojnik uskrati posluh? Pa k tomu na ocigled mnostva naroda? Nesreca je pak htjela, da je na mejdanu pogubio Mehmet-agu! Da ga je srecom samo ranio! Bilo bi se dalo sve izgladiti! Ali ova-ko, mrtva je glava po srijedi! Sad ce Turci traziti od pre-jasne Republike zadovoljstinu za mrtvoga svoga agu! Usli-jed toga, vas me je brat rinuo silom u polozaj, da moram protiv njega postupati svom strogoscu zakona. Njegova je krivnja dapacüe jos veca, sto je umaknuo, misleci da ga ruka Republike ne ce doseci i da ce umaci svojoj osudi! Ali, on se kruto vara! A varaju se i svi oni, koji su u necasnu ovu stvar upleteni, i koji bi vrlo pametno uradili da mi otkriju njegovo sadanje boraviste. U tom biste se slucaju mogli svi jos nadati u moju blagost, pa da smrtnu kaznu na vjesa-lima zamijenim kojom drugom, blazom!
    Zadnje je rijeci Barbarigo ostro naglasio, a Luka mu je, iza Jelkinih leda, samo kimao glavom, zadovoljan, sto mu je gospodar pogodio pravu zicu. Ali djevojka je taj tre-nutak protrnula i zalomila rukama, kao da ju je otrovnica za srce ugrizla.
    —	Smilujte se! — vrisnula je sirota, klonuvsi na kolje-na. — Smilujte se, milostivi kneze!. . . Smilujte se ubogomu mojemu bratu!. .. Evo moje glave za njegovu!.. . Smilujte se, tako Bog bio milostiv vama na zadnjem casu!... Smilujte se, oprostite mu prvu i jedinu zabludu!. .. Sto cu ja
150