242
Apostoli Gospe od Zdravlja
pada u doba kad je mletacka vlada progonila redovnike. Pod uplivom razvratnih ideja francuskih enciklopedista i njihovih sljedbenika, koji su isli za tim da izmijene sav drustveni red i izbrisu s lica zemlje katolicku Crkvu, mle-tacki drzavnici pokusali su da provedu njihova nacela. U prvom redu uhvatise se redovnika, koji su cvijet i jedno od glavnih uporista katolicke Crkve. Na 7 rujna 1768 mle-tacki senat izglasa zakon, koji je znacio smrtni udarac re-dovnickim zadrugama. Zakon je sadrzavao 11 glavnih ta-caka. Ukida se redovnicka egzempcija, dokidaju se redov-nicke ustanove protivne propisima ovog zakona; redovnici koji nijesu zadovoljni sa svojim staresinama mogu se uteéi, pa itajno, civilnoj vlasti; prosjackim Redovima zabranjuje se primanje kandidata u Red, a drugi Redovi mogu primati samo mladice koji su navrsili 21. godinu, na zavjete samo one koji su navrsili 25. godinu; ako bi se ko obukao u re-dovnicko odijelo ili bi pohadao skole izvan republike, ne samo da mu se to ne priznaje, nego ce biti izagnan iz dr-zave; samostani i hospiciji koji nemaju 12 clanova dokidaju se; redovnici ne smiju vrsiti dusobrizne sluzbe, osim u Dalmaciji i Albaniji iz drzavnih obzira. Itd. 135
    Da se ove strasne odredbe sto tacnije provedu, istog dana, 7. IX. 1768, senat je pri »Magistrato sopra monasteri« ustanovio novu sluzbu »Pomocnika« (Aggionto), povjerivsi je Aleksandru Duodo, najzescem protivniku redovnika.136
    Jos prije nego je izglasan ovaj zakon, staresinstvu pro-vincije saopcena je, 19. XII. 1767, odluka senata, da im je zabranjeno primanje mladica u Red, bilo za svecenike bilo za bracu lajike ili kako se god oni zvali, pod teske kazne zakona; ujedno se, radi kontrole, trazi popis i imenik svih redovnika bio u provineiji bilo u inozemstvu. 137
    Da je ovaj zakon i za nasu provineiju, premda joj je iznimno dozvoljavao drzati zupe, znacio smrtni udarac, po sebi je jasno. Provincija je imala 12 samostana, inorala je
    130	Radonic Dr. P. V., O. F. M., Die Klosterreform in Venedig (1767— 1770), Sibenik 1935, 59 si.
    136	Radonic, Die Klosterreform, 63.
    137	LAPM, 542; Zlatovic, Franovci, 285.