Daljnje pomoci Gospe od Zdravlja
Jedni bi svoje plakali kucnike,
A drugi svojte ili ljubeznike;
Svud bi plac bio, nit bi jedan smio Mjesat se s drugim.
Dosta bi bilo pak i pustih kuca,
Da nam ne budes, Ti, Majko moguca, Milosna bila i bolest odnila Od nasih dvora.
Sto mi nevoljni svi bistro videci I puni straha u smetnji stojeci,
Na pomoc zvali Tebe sm’ i prijali Potpunu milost.
Zato Ti nasu harnost kazujemo,
I dar Ti ovi mali pridajemo,
Molec iz svega srea, da Ti njega Dragosno primis.
Dar nije za Te, i mi dobro znamo;
Al’ ovo nek je obiljezje samo Naseg poznanja i naseg drzanja Vikovicnjega.
Kruna se daje Tvom Sinu slatkomu Od nas, jer Kralj jest u mistu svakotnu, Koji sva stvori i koga svak dvori Kakono Boga.
A za Njim Tebi pristoji se kruna,
O	Majko sretna i milosti puna,
Jer na nebesi i na zemlji jesi Kraljica slavna.
Kraljica slavna, koje moc je taka Da svim bez sumnje moze dati svaka, Mater buduci, komu svak drhcuci Snizno se klanja.
Slobodi nasoj daruj oprostenje,
Koja si bila sviju nas spasenje;
Pod stit nas primi, i od nas odnimi Protivnost svaku.
Neka je Sinu Tvomu cast i dika Od svakog stvora od sad sve do vika,
Jer od Njeg samo svi zivot primama I srecu svaku.