Roberto iskrca vojsku, koju je prebacio iz Ita-lije, i sdruzi je s onom, koju bijase prije odlaska u Rim osta vio sa sinom Boemundom. Ali ni car nije ostao prekrstenih ruku. On se opet obrati Mleca-nima, i lako ih sklone, da mu opet posalju u pomoc svoje brodovlje. Nije mu trebalo, da ih dugo nago-vara, jer su se oni silno bojali, da ne bi Normani osvojili svu grcku obalu, na kojoj su vec drzali nekoje vazne tocke i k tomu veliki i vazni otok Krf, dok su na talijanskoj vec imali u rukama Brindisi i Otranto, pa je prijetila opasnost da dobiju konacno u svoje ruke kljuceve Jadrana. Time bi od-zvonilo za uvijek mletackoj trgovini s Levantom, jer se zastava sv. Marka ne bi smjela bez pristanka Normana pojaviti ni u jednom kraju Sredozemnog mora. Trebalo je stoga zametnuti s Normanima borbu na zivot i smrt.
   Mletacko je brodovlje i ovog puta bilo silno, a vodio ga je opet sam duzd Silvio. Sastojalo se od 59 jedinica, a od tih je 14 bilo na tri reda vesala. Dokaz, da drevnih »trirema« jos ne bijase nestalo. Mlecani zauzmu Krf, prije nego li je Roberto osta-vio Bari; a pod Krfom se Mlecanima pridruzilo bizantinsko brodovlje pod admiralom Mauricijem.
   Roberto je trebao da najprije protjera neprija-telja s Krf a. On stoga krene k tom otoku, i naskoro dode do bitke pod Kasopom (Cassiope). U ljutom kresevu Normani budu suzbiti. Nakon tri daña okrsaj se ponovio, pa su Mlecani i opet pobijedili.1) Poslije te dvostruke pobjede kao da se nisu vise
   ■) Eoraanin: o. c. p. 323. — Gfrórer: o. c. p-538—542. — Racki : Borba, pag, 90.
106