jatelj nenadano ne zaskoci. Ni sedam stotina go-dina kasnije, vi doba Senjskih Uskoka, nisu se usu-dili mletacki brodovi pioviti nocu u nasem arhi-pelagu, jer su ih Uskoci napadali sve do Pole, premda Venecija u uskocko doba biiase suveren i u Kvarneru i u Kvarnerolu. Candiano stoga vai ja da se je vrlo oprezno suljao zapadnom obalom Lo-sinja, odakle je nastavio ravno izmedu Silbe i glasovite Premude, da onda upravi pramce svoga brodovlja prema dalmatinskoj obali. Taj put mora da je stojao njegove veslace grdnih napora.1)
   A gdje je knez Branlmir mogao drzati na okupu svoje brodovlje, da bude na sidru sigurno od mora, u noci od iznenadenja i u najzgodnijem polozaju da isplovi, kad ustreba? Izvori apodikticki tvrde, da je sraz uslijedio kod »Promontorium Miculum« (talijanski »Punt’Amica« i »Punta Mica«, a hr-vatski »Mikulin Rt« ili »Mikulin Rat«), pa nam stoga zdrav razum propisuje, da trazimo takav polozaj nedaleko od Mikulina Rta, a u najsigur-nijim za Hrvate dragama iza otoka Vira, uz juznu
   *) Ne moze se ni Caskom dopustiti, da je Candianova osnova bila pioviti zapadno od dalmatinskih otoka. To su se, prije izuma parobroda, rijetko kada pomorci usu-dili s pojedi'nim brodom, a s ratnom eskadrom nikad. Jo§ drevni Vegetije napisa, da je vige ratnih rimskih brodova nastradalo od oluje, nego li od neprijateljskog udarca. Ni starodavni kao ni sredovjeéni brodovi ne imadahu nuzne gipkosti, pa su slabo odolijevali valovlju na otvorenom moru. K tomu su nosili premalo savurne (zavorra), pa su premalo »gazili«. Povrh svega pak bilo bi naprosto ludo pioviti zapadnom obalom Dugoga otoka, pa zaci u labirint nebrojenih Kru-narskih otoéica i skolja. Ne§to takova za IX. stoljece bilo je nemoguée.
63