smatra za najveci zlocin, koji se nicim ne da oprati. Pcznato je da Indija i danas boluje od ostataka ovih shvacanja i da je engleski imperijalizam znao i da iskoristi i da podrzava ove drustvene razlike zasnovane na predrasudama.
   Ali nije potrebno ici u Indiju za potragom ideja
o	inferiomosti i superiornosti medu raznim dijelo-vima istoga naroda. Imamo o tome i mnogo blizi primjer. Poznata je stvar, da su cmogorska pie-mena bila u svojem unutrasnjem sastavu diferenci-rana na »bolja« i na »gora« bratstva, a opet unu-tar samih bratstva tocno se je znalo, koje su »bo-lje«, a koje su »gore« kuce. Samo su »bolje« kuce imale nasljedno pravo na glavarstva i na istaknute funkcije u bratstvu i u plemenu. »Bolja« su se bratstva i kuce putcm zenidbe i udaje orodavala samo sa isto tako »boljim« bratstvima i kucama; to je bio »junacki soj«, to su bili »odzakovici« i »koljenovici«, koji su se nametnuli slabijim bratstvima i iskoriscavali ih za svoje ciljeve i interese. Vasojevici su ona bratstva, za koja su smatrali, da su po podrijetlu i »krvi« niza, nazivali »Srbljacima«, a Marko Miljanov, vojvoda u plemenu Kuci, imao je potpuno izgradenu rasnu teoriju o »dekadenciji« ovoga plemena zato sto su se njegovi suplemenici »zenili od slabe krvi«.2)
   Ideja o »piavoj krvi«, cime se je isticala aristo-kracija po podrijetlu, znatno je doprinijela, da se jedna neznatna manjina kroz stoljeca odrzavala na vlasti. Taj je stalez medutim morao konacno da cdstupi pred pritiskom jedne brojnije elite, cija su
  2) Marko Miljanov, Pleme Kuèi, Beograd, 1904.
167