n.
   Prije prodora zapadno-evropske civilizacije u hrvatske krajeve u njezinom kulturnom i ekonom-skom obliku hrvatsko je seljastvo zivjelo podije-ljeno u glavnom u dva kulturno-ekonomska podrucja. Jedno je bilo podrucje na kojemu je postojala poljoprivredna i stocarska samodostatna (autarhi-cna) ekonomska organizacija i zadruzno drustveno uredenje; drugo je bilo podrucje na kojemu je pre-vladavalo ekstenzivno stocarenje, a poljoprivreda bila je od manjeg znacenja. Na tom drugom po-drucju je prevladavalo u pocetku plemensko drustvo, a kasnije patrijarhalno drustveno uredenje.
   Na drugom je mjestu bilo govora © utjecaju zapadno-evropske civilizacije na ta dva nasa autoh-tona k u 11 u r n a podrucja, a ovdje cerno raspraviti utjecaj te civilizacije na ta dva nasa osnovna ekonomska podrucja.
   Feudalni poredak nije mijenjao temelje ekonom-ske organizacije krajeva kojima je on bio nametnut. To je bilo zato, jer je struktura feudalnog drustva bila vojnickog i svecenickog karaktera, a ni jedan ni drugi od ta dva drustvena sloja nijè bio intere-siran na uvecavanju proizvodnje zbog stvaranja kapitala, nego u prvom redu zbog iskoriscavanja se-ljaka za vojnicke i svecenicke konsumne i fiskalne potrebe. Te konsumne i fiskalne potrebe plemstva i svecenstva mogie su biti vise manje zadovoljene i na podlozi one ekonomske organizacije, koju su feudalni slojevi zatekli onda, kada su se nametnuli se-ljastvu, pa prema tome nije ni bilo potrebno da se dira u tu postojecu ekonomsku organizaciju seia,
147