Najvaznija je posljedica primjene rasnih teorija ideja o drustvenoj nejednakosti i borba protiv svih demokratskih shvacanja i pokreta. Ta je ideja po-trebna povlascenim slojevima, koji se na taj nacin mogu odrzati na vlasti i boriti protiv pritiska siro-kih narodnih slojeva, jer ovima demokracija daje mogucnost i sredstva, da preuzmu vlast. Tu ideju drustvene nejednakosti i misao o potrebi drustvene nejednakosti u interesu razvitka civilizacije, nala-zimo kod svih rasnih teoreticara, a narocito ju je obradio Ammon pri kraju 19. vijeka.4)
   Predstavnici rasnih teorija u neprilici su pred cinjenicom, da je danas nemoguce naci bilo koji narod, koji bi bio sastavljen samo od jednoga fizi-ckog tipa Ijudi, nego su naprotiv svi narodi i za-padno-evropske civilizacije i drugih civilizacija sa-stavljeni od razlicitih fizickih skupina. Rasni teo-reticari kazu na to, da svako drustvo i svaki narod napreduje samo toliko, koliko prevladavaju u njemu predstavnici neke superiome rase. Tu je ideju iznio veé Lapouge na kraju 19. vijeka, kad je utvrdio, da drustvo napreduje samo toliko, koliko prevladavaju u njemu nordijski elementi.5) Njegovu su ideju primijenili i oni rasni teoreticari, koji smatraju neke druge fizicke skupine ljudi za superiorne. Tako je na pr. Jovan Cvijic smatrao, da su juznoslavenski narodi toliko napredovali, koliko je vise bilo medu njima t. zv. Dinaraca.
   4)	Otto Ammon, Die Gesellschaftsordnung und ihre natürlichen Grundlagen, Jena, 1900. Sorokin, op. cit.
    B) G. V. de Lapouge, Les sélections sociales, Paris, 1896. Sorokin, op. cit.
172