dañas ima dobra, dolazi od onog prevrata, i sve zio koje ju tisti, nastalo je od tuda sto se vise ili ma-nje nemari za velika nacela koja se u onom dogo-da ju ocitovase... Njegova nacela raznesena su u sve zemlje, ona su svoj Europi dala novo lice, njimi su nadahnuti svi narodi: ona uvek zivu i razvijaju se«.1*)
   Starcevic je svijestan proturevolucioname uloge, koju je svecenstvo zajedno sa plemstvom vrsilo u Francuskoj. Svecenstvo kao povlasceni stalez bilo je za to, da se odrzi postojece stanje, i koliko je mogio, izazvalo je ustanke puka protiv ustava »koj Imadiase narod preporoditi i zemlju urediti«. Star-Éevic je ipak znao da cijeni ono svecenstvo, koje je ostalo uz puk i borilo se za njegova prava. On usta je samo protiv takovog svecenstva »koje neve-ruje u nikakova boga, koje trázi samo svoju korist na ovom svetu, a drugim preporuca dobra buducega Si vota«.15)
   Medutim Staréevic je svijestan, da ideje francu-ske revolucije ni u samoj Francuskoj nisu bile provedene. Osnovna je ideja francuske revolucije bila, da vlast pripada sirokim narodnim slojevima, a to je bilo u prvom redu seljastvo, radnistvo i malo gradanstvo. Medutim vlast je zapravo od sve-éenstva i plemstva presla u ruke bogatih gradana, í ti sada nastoje da svim sredstvima odrze vlast u rukama protiv interesa séíj'astva i radnistva, i to toboze u ime »demokracije«. I to obsjenjivanje si-rokih narodnih slojeva naziva Starcevic »slavoserb-
  12) A. Staróevií: Ustavi Francezke, Zagreb, 1889.
     »*) Ibid.
88