nije pravo naroda, ja sam se okrenuo i ostavio svako sudjelovanje pri reviziji nagodbe«11).
   Ova ce se ista pojava stalno ponavljati kasnije kod svih stranackih skupina, koje ce se izgradivati na podlozi jugoslavenske ideologije; taj ce cinilae utjecati na sudbinu hrvatsko-srpske koalicije, jugo-slavenskog odbora i samostalno-demokratske stran-ke, a u koliko k tome srpska nacionalisticka ideo-logija bude utjecala na jugoslavensku misao, u to-liko ce ubrzati i njen konacni slom kod Hrvata.
   Ekstenzivnost naime ilirsko-jugoslavenske ideologije dala je mogucnost suradnji i zajednickom politickom nastupu hrvatskih i srpskih intelektua-laca. Medutim srpske su se gradanske ideologije razvijale u drugim prilikama i pod drukcijim uvje-tima, negó sto je to bilo kod Hrvata. Poradi tih posebnih okolnosti, kod Srba je trgovacki i vojnicki elemenat bio od narocitog utjecaja na postanak gradanskih ideologija, tako da su te ideologije od svog zacetka pa u toku citavog svog razvitka po-kazivale narocito ekskluzivan znacaj: »Stoga Srbi i Hrvati u prvo vreme ilirskog pokreta i ne vrse nikakav utecaj jedni na druge. Srbi rade politicki i kulturno za sebe... Za njih je ilirizam »svapska uvezena roba« i »besmisleno naimenovanje«. Ideja
o	opce slovenskoj solidarnosti nailazi kod Srba na tnanje odziva. Na opomenu Safarika, da pesme prozove ilirskim, Karadzic odgovara: »nemojte vi mene bgariti« i da bi pokazao svoje srpstvo, stalno je nosio fes«12).
11)	Strossmayer u pismu Dinku Politeu.
12)	N. Lalié, Hrvatska misao kroz istoriju, »Politika«, sep-tembar, Beograd, 1936.
102