Uslijed toga sto je ocito, da se svaki narod sastoji iz razlicitih fizickih tipova, rasisti se nalaze u neprilici, kako da dovedu u sklad pojam rase sa pojmom naroda. Vecina njih misli, da velicinu nekoga naroda treba prosudivati i cijeniti po tome, koliko u tom narodu ima onih pojedinaca koji su podrijetlom od neke »vise« ili »bolje« rase. Oni kazu, da su ove vise ili superiome rase stvarale kulturu i civilizaciju, da su samo ove rase osni-vale drzave i da samo ovim rasama, odnosno nji-hovim predstavnicima u pojedinim narodima, i dañas pripada vodstvo naroda i vodstvo svijeta. Sve ostale rase, koje se smatraju za nize, za inferióme, treba da su u svemu podlozne visim, superiornim rasama. Drzavna politika sa gledista tih teorija treba da ide za tim, da u svojoj sredini daje u svemu prednost onima, koji pokazuju najvise tjele-snih i dusevnih odlika neke superiorne rase, a da zapostavlja ili po mogucnosti potpuno iskljuci iz svoje sredine sve one, koji pripadaju nizim, dakle inferiornim rasama.
   Poteskoca je ovih teorija medu ostalim i u tome, sto svaki rasista smatra za skupinu, kojoj on licno ne pripada, da je inferioma, pa kad citamo opise raznih »rasa« mozemo sa velikom sigurnoscu pogo-diti, kako izgleda onaj, koji je te »rase« opisao. Nema te »rase« ciji rasisti ne bi smatrali, da je bas njihova rasa »supariorna«.
   Cvijic i njegovi sljedbenici izradili su teoriju o t. zv. »dinarskoj rasi«. Oni su stali na stanoviste, da sve ono sto je najbolje kod Srba i kod Hrvata u proslosti i sadasnjosti, da su to bili »dinarci«. Cvijic je uz to tvrdio, da su tri cetvrtine »dina-
185