3io
tim poslovima vodile su se raCunske knjige, a o tome se mora» brinuti opcinski camerarius, koji je pri konacnom obracunu primao od kolektora, u ime opcine, prihod u naravi ili novcu. Treba jos spomenuti, da je opcina davala opcinske Skolje i predio oko rta Raznjica u zakup na javnoj drazbi, te je 1 to predstavljalo izvjesni opcinski prihod.
     U ugovoru od g. 1265., sklopljenom izmedu Marsilija i Kor-culana, veli se, da je globe i decime (desetine) primao dotada knez, a unaprijed ce ih primati opcina, koja ce u naknadu za to davatì knezu placu od 50 libra mletaCkih malenih dinara. U ugovoru se ne spominje, koje su to globe, ali lako je pogoditi, da su to bile sudske.
     Vazan su i obilat opcinski prihod bile te razne sudske nov-Cane globe, koje su osudenici morali placati opcini, i to ne samo u kriminalnim osudama, vec i u civilnim radi neispunjenja obveza izmedu privatnih stranaka, pri cemu je jedan dio globe isao pri-vatniku, koji je dobio parnicu ili bio ostecen, ali i jedan dio opcini. Koje su se globe placale, moze se dobro vidjeti iz raznih poglavlja korculanskog statuta i zbirke reformacija.
     Koje su bile »decime« (desetine) i od cega su se primale, u tom se ugovoru od g. 1265. takoder ne govori. Mogli bismo praviti
0	tom razne kombinacije. Tako bismo izmedu ostalog mogli uzeti, da je naziv »decime« uopce oznaCavao razne namete, koji i nijesu morali bas znaciti deseti dio, jer eto za Korculu sigurno znamo, da se taj naziv »decima« upotrebljavao i za podavanja crkvi, a uistinu se placalo manje od desetine. Izricito se spominje, i to kasnije u zbirci reformacija, samo desetina, koja se placala kod prodaje ribe kao deseti dio kolicine ribe u naravi ili vrijednosti u novcu,
1	desetina, koja se placala na izvoz vapna. O tome cerno jos nize progovoriti te cemo vidjeti, da se desetina ribe zvala i drugim nazivima.
     Konkretnije mozemo govoriti o opcinskim prihodima, zvanim doana ili duana ili datium. Ni u starijoj ni u novijoj redakciji statuta ne veli se, koji su to daciji ili duane. Jedino u poglavlju 45. stare redakcije i 51. poglavlju nove veli se, da onaj, koji bi htio izbjegnuti placanju dacija, ima da po otkricu prijevare za kaznu piati trostruku svotu. U starijoj se redakciji govori o daciju, koji odredi knez ili malo vijcce, a u novijoj o daciju, koji odredi vlada