27°
kako znamo, da je jos 3. 1372. Dobra, kci pok. Nikolica i udovica Matka Drazivojevica, ostavila crkvi neku zemlju. Spomenuta refor-macija bi ukinuta za mleta¿kog gospodstva 16. sijeánja g. 1430. (poglavlje 149. zbirke reformacije), a pitan je je, da li se baì> i prije postovaia.
      Prirodno je, da su seljaci svoje zemljiSte vecinom sami obra-divali. I ostali posjednici obradivali su katkada zemlje u svojoj reziji, unajmljujuci radnike, koji ce im raditi za nadnicu ili ugo-vorenu neku svotu. Opcina, knez, crkva i privatnici davali su takoder zemljiste drugome na obradivanje. Knez je po odluci prokuratora sv. Marka to i morao, jer nije smio sam obradivati zemljiste. Kad se zemljiste davalo drugome na obradivanje, s njime se sklapao o tome ugovor. Ovi su ugovori skroz privatno-pravne naravi. Kmetstva u nijednoj formi u Koriuli do g. 1420. nije bilo. Seljaci su bili potpuno slobodni ljudi. Zemljiste su primali od drugog na obradivanje ne samo seljaci vec i plemici, svecenicà i razni zanatlije. Stoka se takoder davala drugome na ¿uvanje i-gojenje. Stoku su primali na odgoj samo pastiri, a i tu se sklapao ugovor. U statutu ima nekoliko odredaba o davanju zemljiSta na obradivanje i stoke na cuvanje, a u notarijalnim knjigama sacuvalo se dosta agrarnih ugovora, tako da smo dobro upuceni u agrarne prilike tadasnjeg vremena. Dati zemlju na obradivanje zove se latinskim nazivom allocare ili dare ad platandum, dare ad labo-randum, dare ad pastinundum; onaj, koji obraduje zemlju, naziva se laborator, a rjede colonus ili conductor; onaj, koji daje zemlju, jest locator. Davaju se na obradivanje zemlje, koj-e treba tek iskrciti i zasaditi vinogradom ili vocnjakom, ili pak skupa i s lozom i vocnjakom, vec uredeni vinogradi, zapusteni vinogradi, oranice i vrtovi.
     Najprije cemo govoriti o agrarnim ugovorima, koji se ticu privatnih zemljista. To su vrlo raznovrsni ugovori. Zatim cemo govoriti o opcinskim, knezevskim i crkvenim zemljama.
     Agrarni ugovori o zasadivanju vinograda na iskrcenom zemljistu. Prvo cemo se pozabaviti onom zemljom, koju treba
         Prema onome, Sto smo u odlomku o statutu govorili, datiranje Mazu-ranica : Strohala, koji vele, da se to zbilo g. 1426., ne mora biti tocno (Madúrame: Prinosi I. p. 139; Strohal: Otkupno pravo kod starih Hrvata. Rad Jug. akademije 189. p. 36—37).