i79
njiva i vinograda obiino cetvrti dio plodova. No opiina je davala takoder privatnicima neiskrieno i zapuSteno zemljiSte, da ga iskrie. Osobito je bilo u obiiaju pravljenje lazova krienjem ili paljenjem, a na tom se zemljistu onda si jalo ¿ito, od kojega su morali privatnici davati opcini sesti dio (pogl. IV. zbirke ref.). To isto vrijedi za zemljiSte, na kojem se veé dulje nije sijalo. Davalo se takoder zemljiSte, da se iskrci i na njemu zasadi loza. Tako opcina daje 26. srpnja u jednoj godini izmedu 1358. i 1361. Dobroslavu Zunje-vicu i Radoslavu Marinicu iitav Skolj Prznik Veliki, da na njemu iskrie i zasade lozom 80 gonjaja u roku od Sest godina, a kad na tom zemljistu urede vinograd, davat ce od njega Sesti dio opcini i uzivat ce ga tako sve dok traje loza. Ljudi, koji su pobirali opcinsko ¿ito ili vino, zvali su se latinski collectores biadi, dotiino collectores vini comunis. Ima slucajeva, gdje je opcina davala zemljiSte uz mnogo povoljnije uvjete ili iz stanovitih uzroka cak i badava. Tako je na pr. veliko vijece 17. prosinca 1402. dalo Perfku Braj-kovicu jedan gonjaj i pó zemlje kraj crkve sv. Ivana u Lumbardi, da na njoj sagradi kucu i napravi vrtove, a on, dotiino njegovi nasljednici, davat ce opcini za sve to na dan Boziéa jednu kokoS »et unam placentulam«. 23. svibnja 1399. dalo je veliko vijeée Cvitanu Jaronicu i njegovu zetu Dabizilu, majstorima drvodjelcima, jedno zemljiSte na Otoku, uz pristanak male brace, u potpunu vla-snost u svrhu, da ga iskrce i urede na njemu vrt ili vinograd; ali je ovo vijece ucinilo pod uvjetom, da se reiena dvojica nastane u gradu Koriuli, u nastojanju dakle, da se pomnoii stanovniStvo grada. Kad je pak proteklo nekoliko vremena, a joS se ne bijahu naselili u gradu Koriuli, veliko ih vijece na to opominje i prijeti, da ce im oduzeti zemljiSte.
     Inaie su se opcinski Skolji davali u najam privatnicima za nekoliko godina, i to na javnoj draibi onima, koji bi najviSe ponudili.
     Knezevske zemlje. S pitanjem kneievskih zemalja dosta smo se dosad zabavili u viSe navrata, izlaiuéi politiike dogadaje, i u poietku ovog odlomka. Sad cemo ponovo istaknuti samo to, da knez za trajanja svoje vlasti nije obradivao zemlje u svojoj reziji, vec ju je davao drugima na obradivanje i pri tome dakako sklapao s njima agrarne ugovore. Iz onih saiuvanih proizlazi, da je labo-rator davao ietvrti dio prihoda knezu, pa i onda, kad bi trebalo da tek iskrci i zasadi zemlju. Ipak imamo jedan ugovor od