Ì6^
      Pri doznaéivanju ovakvih nagrada bilo bi bolje uzeti u obzir suprasnu krmaéu, ili sa odojcima izpod sisa, obiljefcja ustanovljena za dotiòni kotar. Nagradjivanje bi imalo sliediti polovica u gotovom novcu odma poslje izlozbe, a polovica u dozaaci izplativoj kad bi za-kupnik praseta ili krmaèe nadarene dokazao da je upotriebio zivo-tinju za razplod kroz cielu godiau u kotaru opasanja. Bilo bi medjuto potrebito da svaki zakupnik podpiSe odgovarajucu obveznicu, kojom bi se imao obvezati da ée se odreci ne samo i druge polovice na-grade, veé da ce povratiti i prvu, kad nebi mogo dokazati da je drzao prase ili krmaéu nadarenu za cielu godinu, i kad bi bilo do-kazano da je zbog zanemarenog timarenj#, krmaèa opasana u godini susljednoj opasanju, ostala neplodna, i da su odojci slabo uspjeli.
      Sto se tiée razredjenja zivotinja, zbora pouzdanika, objavljenja osnove i. t. d. vriede pravila u tu svrhu naznaèena za izlozbu goveda.
     Napokon nemogu s’ manje a da ne opazim da, bilo za promi-canje nutarnjeg uzgajanja krmadi, bilo da se otezéa uvazanje i raz-prostiranje privlaèivih bolestih putem svinja dolazecih iz dvora, bilo bi potrebito doéi do uredjenja pazara za krmad.
Konji.
      Jedva se je u sadaSnjem vieku posvetilakonju u Dalmaciji ona znamenitost koju on uziva u poljsko-druztvenom gospodarstvu od najstarije davnine, mal da ne kod svili naroda svieta.
      Doèim je tako ciela Dalmaciji oliè Dubrovnika, brojila godine 1781 samo 1.384 konja godine 1857 njihov je broj bio ponaraso na 22.006, te je godine 1869 spao na 16.892. Godine 1880 opaza se iznova znatno povecanje, jer se broji 20.256 konja koji su 1890 godine ponarasli veé do 22'903, nadmaSujuéi na taj naéin brojno sta-nje popisano godine 1857. U jednom je vieku dakle broj konja u Dalmaciji ponaraso za 146-3 %, koje se poveéanje opaza i u zadnjoj desetogodiènjici pa ba§ u onoj od godine 1880 ne manje od 19% a u susljednom desegodiàtu 13-1%-
     Po statistiénim podatcima godine 1890, doznaje se da u Dalmaciji ima 1624 zdriebca izpod jedne godine, l-663 paripéeta ne upotrebljenih za radnju, 6'213 kobila, od kojih 2*245 suzdriebnih napokon 842 neuèkopljena konja a 12.56 L potuéen.
      Brojno nerazmjerje raznih vrsti konja opredieljenih za uzgoj, dokazuje na prvi pogled da Dalmacija posjeduje znatan broj a veéi od potrebe, Sto se tièe neuSkopljenih konja, doèim broj zdriebaca, paripéeta i suzdriebljenih kobila dostatno dokazuje na kojem nizkom