103
osi zeljeza, dotièno valjaka za gnjeèenje, stoga da se od njih bude imala radnja ba§ valjana, treba rabiti parnu ili vodenu silu. Stavljeni u rad dobrim kretalom rade prilièno, aline razviju svu njihovu silu.
     Izmedju gnjeèila koja mogu dobro raditi, ma kojom pokretnom silom, te stoga i rukom, treba ubrojiti osobito ono tvrdke Mure u Turinu, koje se moze rabiti za prvo samlivenje masliua, kad se hoée uvesti toli znamenito postepeno gnjeèenje. — Valjci koji gnjeèe mogu biti postavljeni na razlièite daljine izmedju njih, te je stoga moguce dobiti razliftito zgnjeèenje maslina ; svim tim tiesto bude poneSto krupno, te je dobro za prvo tjeStenje koje mora da dade izabranih ulja. Ovo gnjeèilo gnjeèi do 7 m c. maslina na uru ako se rukom kreèe, od 9 do 10 i viSe ako parom — Njegova je radnja veoma podpuna i brza, a tiesto Sto priredjuje, daje napram drugim gnjeèilima, veéu kolikocu fìoih ulja.
     Sprave Salvatella nemogu da imadu za nas neku znamenitost, jer taman zbog pokretne sile Sto iziskuju, nebi se mogie uzeti u obzir nego u pojedinim sluèajevima kad bi se radilo o podignucu kakve uljarnice u velikom, i kad bi se mogia upotrebiti voda. Na-protiv, po mom mnjenju, gnjeèilo Mure napravljeno je za naSe pri-like, a opredieljeno je da nadopuni kod nas i s’ tehnièoog pogleda i s’ onoga tvarne uporabe, radnja naSih mlinova od kamena
      Sto se tiskala tièe, tlaèna sila ovih mora da bude slaba pri prvom stiskanju koje daje najfinija ulja, veéa pri d ugom, koje daje polufina, a najveca za komine treéeg tlaka, koje daje obièno ulje.
     Stoga se za prvo i drugo tlaèenje mogu posve dobro rabiti i obièna tiskala drvenim ili zeljeznim vijkom, doèim je za treée tla-cenje shodno utjeci se radnji jakih tiskala, po moguénosti idrauli-ènih, da se odstrani sasvim ulje od komina.
      Neki je Petar Yerasi, florentinac, izradio otrag nekoliko godina novi tip diferencijalnog idrauliénog tiskala, ciglim jednim stupcem sa reSetkom od obruca, koje ako je slaba tlaéenja moze biti uporavljen i za priredjivanje finih ulja. Izradjuju se od tri velièine i sa tlakom od 50—75 do 100 tonelata, koja se mogu upotriebiti za pravljenje finih ulja i obiénih, doèim prikazuju Stednju pri radnji, jer zbog re-Setke sa obruòima postaju suviSne koSe koje se znatno troSe, tim viSe, pomisli li se da one nemogu dugo potrajati pri pravljenjn finih, stolnih i pravih ulja ; Stedi se tako vrieme, jer se zbog reSetke, ulje izvadi iza kratkog tlacenja, a imaju i veliku znamenitost vede èistoce toli potrebite da se dobije ulje bolje vrste.
      Za pravljenje finih ulja sluze i jednostavna idraulièna tiskala. osobito takozvana blizanca, ili sdruzena tiskala sa koSima, koja mogu biti od prvog i drugog tlaèenja.