219
doista zasluiuju i koliko trebuju, eda se razviju njihova sredstva pro-dukcije.
     A to je uprav bitnost ustanovà, o kojiina je rieè i kojili je zadaéa upravo ta, da davaju zajmove tako oprezno i tako Skrto, da bude do napokon moguée nadzirati njihovu porabu u stanovite svrhe, te je muéno da se duznik neée odrzati u moguénosti izplate a nemoguée, da njihove operacije budu Stetne slojevima, medju ko-jima one djeluju.
      Ali niti solidarno neograniéeno jamstvo, Sto je duSa i temeljna os ovih ustanova, ne moze naiti na ozbiljne posljedice. Ono obave-zuje druzinare, da poloze cielo svoje biée, jer jedan jaméi za sve a svi na jednoga, te ovo za prvi mali, zaista, ne moze a da ne izgleda tezkot neopredieljeno, pogibeljno ; nego stvar nam se pokazuje u drugom svietlu éim promislimo, da se ne udruzuju, da budu pripuSteni vje-resiji, vec samo ljudi, koji jedni druge dobro poznaju, i znadu, koliko koji valja pameéu, ekonomijom, radinoSéu, te da se ratar po-Stenjak ne ce sigurno udruziti vec sa onima, èto se odlikuju svojst-vima, koja su jednaka njegovim, sa onima kojih biée i sposobnost odgovara zajmu, kakav traze — ako na sve to promislimo, iSéezava sumnja, da on ne ée u odluénom éasa oposteniti svoje ime te izvr-Siti obveze, koje je na se uzeo. U ostalome red je osobito naglasiti, da je jamèenje neograniéeno samo u slovu, ali u zbiljnosti ograni-èeno je na njeki stanoviti iznos, preko kojega nema nikakve obveze.
     Mozda ée kogod prigovoriti, da ove ustanove, koristne i zgo-dne za druge zemlje, ne ée se kod nas isto tako moé primiti bilo radi razliéitih naSih osobitib pnlika obzirom takodjer na vaspitano-sti, bilo radi éudi naSega naroda, bilo Sto duk udruzivanja nije joS kadar da razvije kako se hoée odgovornost pojedinaca, dotiéno radi izrazitije ali prirodne protivnosti upravo protiva solidarnosti te radi nepovjerljivosti koja viada medju nasim ratarima. Ovi prigovori iz-gledaju sasvim naravski i ja ih podpuno priznajem, te sam zbog toga malo prije kazao, da je vrlo muéna zadaéa, ovdje kod nas ozi-votvoriti koristne i prikladne vjeresijske zadruge ; ali ipak ne mogu, da povjerujem, da su seoske blagajnice povlastica rajnskih pokrajina, Tiróla, Donje Austri je, Moravske, Stajerske, Mletaéke pokrajine, Lom-bardije, u jednu rieé svih onih zemalja, koje su ovaj éas u cvietu ; mislim paée da nam one predstavljaju onu formu vjeresije, koja za naS ratarski staliS zasluzuje najtopliju preporuku, te, kako pravom tvrdi vrlo vriedni Dr. Srecko Karaman, najvatreniji i najzaneseniji zagovaratelj zemljistne vjeresije u Dalmaciji, zajmovne blagajnice po Raiffeisen-ovom sistemu pruzaju najbrzi i najuspjeSniji liek za od-veé nevoljne prilike naSeg poljodjelstva, Jedina stvar Sto moie zbi-