220
lja da nas uznemiri, jeste ta, da bi mogio biti tezko naéi brzo i svuda osoba sposobnih, da ih dobro vladaju i upravljaju, poSto su iste delikatna ustrojstva i trebuju mzboritu i budnu uprava te taènu i bezpriekornu adrainistraciju, ako se hoce, da se uzdrze i da zado-biju i uzivaju javno povjerenje, na kojemu se poglavito osniva njihov obstanak. Ipak, ako se promisli, da se ove blagajniee protezu na po-drucje ograniéeno i da im adminislracija stoji s time u razmjeru, èini mi se, da u mnogim naSim obcinama i obcinskim odlomcima ima osoba razumnih i zauzetnih, koje poucene kako valja, mogie bi se u tu svrhu upotriebiti, i mislim, da bi seoske blagajniee s vre-menom naSle priliéno prostrami primjenu, kad bi se tvrdim odlu-kama, ustrojno, zajednièki i postojano btjele stavit na posao te se ne piasiti zapreka ovog podhvata. Rad apoStola ovog podhvata, a to bi mogli biti m. p. iupnici, gospoda uèittlji i putujuci uèitelji i svi, kojima lezi nasrdcu boljitak naSih ekonomskih prilika, trebalo bi, velju, da njihov rad prije svega bude upravljen na razturanje u puk i sokolenje naèela udruzenja i ideje zajednièkog rada. Cim mali ratari, telaci, pro-diranjem pouke o koristi vjeresije, budu svatili, da se_ zajednièkim ra-dom mogu da se uzajamno pomazu, da se izbave od nevolje, oslobode od kamatnièkih pandza te pregodiètiti u ovim muònim vremenima, koja teku, nema sumnje, da uspjeh ne ée'izostati. Prvi pokuèaji naiti ée na zapreke, ali je sigurno da ce ovih napokon nestati zbog koristi ovih ustanova, koja de brzo izbiti na svjeilost i otvoriti sebi put ruèeéi u svom napredovanju ona nepovjerenja i one predrasude, koje se danas prièinjaju kao neodoljive zapreke njihovom razprostra-njenju, Sto se je vidjelo i u diugim zemljama Ne znam, za Sto bismo mi im»li u tome zaostati za drugima, te zavidjeti njihovo pomicanje na putu napredka, dok je naSemu seoskom puku, kome ne fali zaista razuma, potreba da ulozi u rad sve svoje sile i moraluu srèanost, koje uzpavane privezuju ga danaSujim prilikama.
      Koliko se moze na ovome polju postici, kad se energièno radi, primjerom nam je talijanski Tirol, gdje dan danas ima v se od 80 zavoda oslonjenih nanaèelo uzajamnosti, dok god 1888, kad sam ja perom i rieóju zagovarao u interesu poljodjelstva potrebu, da se za-vedu i podupiru ove blagajniee naprama puèkim bankama koje se po svojoj naravi ne mogu podpuno oteti Spekulaciji, i koje su vise prikladne za industriju i trgovinu, onda je zemljiSte bilo tako slabo pripravljeno u ovome pogledu, i javno mnjenje tako protivno odnosnom razlozenju, da me je najuvazeuija Stampa prikazala radi doktrinarisma i prigovarala mi, da istrazujem bolje na Stetu dobroga, te da sam pristasa ultramontanskih teorija.
     U njemackom Tirolu god. 1888 nije bilo niti jedne seoske blagajniee i usljed energicnih i uspjeSnih odredaba koje je prihva-