148
slromahu, koji posjeduje moida samo po koju kriljavu glavu stoke, Sto baS Dije pravo ; i ako se napokon pomisli da su otimaSine na doevDom redu. Demoie se s’. maDje a da se ne pristaje da bi dioba obéinskih dobara ne samo u pogledu ekonomskom veé i moralnom, doSla baS u zgodni 6as, a za neke b¡ predjele bila zanago blagodat.
     Za poboljSanje paSnjaka. kad bi se na koji mu drago naóin uredila njihova uporaba, u velike bi doprinielo uz dobro postupanje sa travom i sijanje dobrih smjesa soèivnjaéa i trava kao n. p vué-ca, gunjice, puSeée djeteline, knmice, klubéaste oStrice, zvijuka, trave-bjelice, i vufka i t. d , trave koje bi se mogie staviti oa razpoloie-nje zanimanika uz pogodne cieñe Trebalo bi uz to snabdjeti paSnjake zgodnim lokvama, kojih nema u pravim zagorskim paSnjacima, oso-bito na Bosno-Ercegovaékoj strani.
     Nebi u ovom smislu s’ oeStasice vremena, mogao uéiniti kon-kretna predloga, naznaéujné broj potrebitih lokava i mjesta gdje bi se morale sagraditi, ili druge potankosti, niti poéi toli daleko prouéa-vanjem ovog pitan ja, koje je ipak od velike znamenitosti, i koje se po mom mnenju morabrzo i ozbiljno prouèiti. U ovom mi je pogledu drago iztaknuti da je u Bosni. za poboljSanje zagorskih paSnjaka u kotaru ftupanckom, i da provide taman sa pojiSt ma za blago, bila opredieljena svota od 300.000 f. koja se ima izdati u 10 godina u hisama od 30.000 for.
     Prelazeé sada na Sumarstvo, vidjeli smo nestaSicu krme koju ono mora da pokrije, te i znamenitost Sto ima za naSe stoèarstvo ; pa samo zato, ne obaziruc se i na druge preznamenite razloge u pogledu meteorologiénom, obrtniékom i estetiénom i t. d. treba na-stojati da se dade Sim prije Sto veéi mognci razWtak.
     Ne moze se zaniekati da se je, odkad je Sumarstvo poéelo biti stavljeno pod zaStitu obstojecih Sumarskih zakona, pokazalo znatno poboljSanje, i da u raznim kotarima, koji su imali sreéu naéi Sum-skih poslovaéa vjeStih i radiSnih, stvari postupaju u tom pogledu na naéin prilièno zadovoljan ; ali nemogu s’ manje a da ne iztaknem da je stanje Suma u mnogim okolieama, uéinilo na me utisak poneSto tezak, poSto nisam mnogo vidjeti ni traga onog sustavnog rada o-brane i poSumljenjá. koji bi bio potrebit da bude u obée uporavljen u danaSnjim prilikama za obnovljenje Sumske povrSine.
     Prilike koje se susretaju na ovom polju moraju da bu.du baS tezke, te se mora zivo zeliti, da se malo po malo prebrde, Sto ée ze moc postici, bude li nastavilo tehniéko Sumarsko osoblje, kako je je zapoèelo, uvjek raditi u radnjama poSumljenja na temelju toéna Sumskog katastra, ili bolje na temelju dobro shvacene osnove za te-zitbu Suma; sastavljene za pojedine obcine, i ustanovljene sporazumno