m
skroz suha, bez potrebe osobita djubrenja i troSkova za gnojenje, davajué plod koji se u velike trazi u trgoviui. Bilo bi stoga potre-bito da se ova bilina, bai znamenita za juìne strane kao je Dal-macija, razprostranila, doéim se sada nahode rjedkih uzoraka. Vrsti koje bi se imale izabrati bile bi one okruglasta ploda ili ploda du-goljasta, velike i tanke ljupine, kao Sto je Barèelonski Ijeànjak, goro-stasni Holle, Landberger, Ludolf, bieli i crljeni Lambert i t. d.
     Uz bajam i IjeSnjak, za pojas naranaèa i za polozaje podnozja na prisoju, moze stati rogaè, u koliko se on prilagodi svako' vrstnom tlu, ne zabtjeva nikakve radnje, a daje pr.liéan plod. Gojenje se rogaèa ako je dobre vrsti. velikog i mesnatog, za stalno izplati, poèto se moie raèunati da jedno stablo u dobro rodnoj snazi, daje od 2 do 5 kvintala rogaèa, koji se po razlièitoj vrsti, prodaju od 5 do 7 f. kvintal Krasnih se uzoraka rogaèa vidja osobito na otoku Visu, na Hvaru i u Dubrovniku, a po§to je bilina zgodna za upotre-bljavanje zemlje sa malim troSkom i priliènim prihodom, tako mi-slim da bi bilo savjestno u spomenutom pojasu razéiriti njegovo gojenje, uzev u obzir a tom pogledu osobito i prostore opredieljene za poSumljenje, jer rogaè moie uspjevati posvé dobro i izmedju hri-dina i strmina, a podnaSati suàu ba§ èudnovato.
     Ako se ubroji jo§ kesten za pojase koji odmah leze nad poja-som loze, za podnozja sa zemljom ne preveé suhom, a radje laga-nom i dubokom, pa orah od kojega se susreta osamljenih uzoraka, koji bi ipak mogao uspjevati u mnogim polozajima, nemajuc Bog zna kakvih zahtjeva nit glede podneblja nit tla, a mogao bi datiA uz vriednost drva, stalan i znatan prihod, imadu se zajedno one vrste voéa, koje bi imale, u prvom redu, svratiti pozornost na§ih tezaka, u koliko one ponajvise rastu i uspjevaju i u loàijim zemljama, ne zahtjevajuc osobitog klaStrenja nit ikakve brige, a ono te vtèe vriedi, sakupljanje, saèuvanje a mozda i poèiljanje njihova ploda ne zahtje-vaju osobitih obzira i poznavanja. To je vrst voéa, reko bi, baS stvo-renih za juzue strane, te vidjamo da je njihovo gojenje razprostranjeno po cieloj donjoj Italiji, dapaée de je to gojenje intensivuo u nekim predjelima gdje su bajam obiéni pa i sume IjeSnjaka, rogaèa i. t. n koji davaju proizvod priliéan i stalan, poèto se raéuna da jedan ektar zemlje bajamom posadjen daje po priliei 750 godiSnjih lira, ektar ljeènjaka od 300 do 700 lira, ektar rogaèa od 400 do 800 lira ek-tar oraha 320 lira, uz vriednost drva i t. d.
     Prelazeé sada na pregledauje druge vrsti voéa, prikaziva nam' se u prvom redu treénja, kao obzira vriedna, èije bi se gojenje, i ako razprostranjeno u pokrajini, imalo po meni, sve to vi§e ràzSiriti na temelju odlika izabranih i ranih, sladka ploda pa i kisela Treba