12
zemnim putevima, èija moc upijanja i djelatnosti u oboe izbjegava onom raôunu koji je toli potrebit u takvim sluéajevima; stoga doti -éni vlastnici, obiòno bez sredstava, niti pomisle da ih zapocmu, a tome je posljedica da se poljodjelstvu oduzmu i za to znatne povr-èine. Mislio bi dakle shodno, da bi se u obcoj osnovi radnja pre-vidjela i ona privatna zemljista koja se nahode u gorireéenim prilikama, ali na naèin da ostanu prve pokusne radnje na teret obée zaklade za poboljâice, te jedanput zasvjedocena mogucnost da se moze podpuno i redovito izlieti voda, onda da bade, za dalnje radnje po-boljáanja, koje bi se imale izvesti na temelju osnove, pozvan da sudjeluje dotièni vlastnik, koji bi pak na svaki nacin morao uzeti ua se duznost da ce se postarati za uzdrzavanje radnja za odticanje vode.
     Napokon mislim zgodno iztaknuti da pri razpravljanju za izvadja radnja za poboljèice pozvane da spase najkrasnije naàe udolje, nebi imao vriediti obièno naèelo o vriednosti zemljiSta koja bi se imala prosuèiti, jer se ovdje kod nas obiòno radi ozamràenim ra-dnjama za uredjenje voda ili otvora za zgodne izlieve i t. d. koje se imaju izvesti ne za prostrane prediele, vec ba§ za pojedina udolja, prostranosti dotièno ograniòne. Stoga kad bi vladalo naèelo da ze-mljiSta spasena od vode moraju daleko nadmaèiti novae ulozen da ih se spasi, uèinilo bi se u pokrajini nemoguénim razne poboljèice koje se ipak tako nameéu i s’ zdravstvenog i s’ ekonomicnog pogleda> kako sam veé gori spomenuo
     Pa taman zato s’ mog poljodjelskog vida, uzimljuc u obzir i zdravstvenu stranu ovog pitanja, poàto poljodjelstvo bez zdravih te-zaka i bez jakih i èvrstih misica nemoíe da uzlraje, ja nemogu nego zivo safceljeti eda bude dozvoljenf od Visoke Vlade izvanredna pri* pomoc potrebita za izvedenje sviju spomenutih poboljsica, koje cie-nim nuzdnim da se dade poljodjelstvu potrebiti razvitak i napredak.