sko naselje stupito s rimskom kolonijom u saobracaj i ko-naino u zajednicu. U povi-jesti se Ragusium prvi put pojavljuje god. 830, a god.
1000 spominje se veé kao grad. Tada pripadaSSe bizant-skom carstvu. Kasnije je preSao u vlast juinoitalskih csvajafa, da malo zatim pri-jede opet pod bizantsku vlast, ali se naskoro pojavljuje kao samostalna republika. Dubrovnik se ubrzo raz-vio u bogat trgovaiki grad.
Brodovi mu plovljahu u Egi-pat i u Crno more. Imao je iivahan trgovacki promet s Bosnom i sa Srbijom. Svojoj drzavi je prisajedinio grad Ston i otoke Mljet i Lastovo-Blago se gomilalo u Du-brovniku. I ratove je vodio na svoju ruku. Od god. 1358 Dubrovnik pa do 1526 placao je danak
Ugarskoj, ali baS u to doba	K«';'«■**»* dvora
razvio se Dubrovnik do naj- cour rlu ^"yal veéega sjaja. te mu je iz toga Hof des razdoblja ostao oiuvan pecat
sve do danas. Kada Turci skrSiSe 1463 god. bosansko kraljevstvo, Dubrovnik morade priznati sultanovu suverenost i placati danak. ali je dubrovaikoj diplomaciji poslo za rukom ne samo da oiu-va slobodu i nezavisnost Dubrovnika, vec i da mu pred Portom osigura naroiit povlascen poloiaj. tako da se smatralo, ako tko uvrijedi Dubrovnik, uvr'jedio ie sultana. Trgovina Dubrovnika razgranala se po cijelomu turskom carstvu, ali to ne potraja dugo. jer je Turska zapala naskoro u teSku krizu. Veliki potres 1667 godine donio je Dubrovniku katastrofalne posljedice. Grad je opustio, imanje Dubrovnika srozalo se na veoma niske grane, te nije vi5e mogao placati danak sultanu. Otada se gran nikada vise nije podigao do stara sjaja i veliéine. Godine 1808 nije mala republika mogia da se odupre ulasku Napoleonove vcjske u grad 1814 prisajedinise Francuzi Dubrovnik Iliriji, a 1815 priznade Beiki kongres prisajedinjenje Dubrovnika austrij-skoj pokrajini Dalmaciji, i tek 1918 godine mogao se ostvariti davni san Dubrovnika ujedinjenjem s Kraljevinom Jugoslavijom.
Uza sve gubitke, Ito ih je Dubrovnik pretrpio tokom vje-
283