CANTI ILLIRICI
Beside<;¡, u goru unidosce;
U gorì ih je nocza prifatila:
Al govori Zar serbski Stevane :
Ah svatovi, draga bracio moja,
Ko bi svate iz gore izveo,
Zar ce njega darovati Iiepo. — Istase se zerni Bugarina :
Jeli testir izvodit svatove? — Testir tebi, koliko ti drago —
On zagher^e divan-kabanizu :
Sjenu iz sedia tri kamena draga, Ter se vidi na sve boxie strane. Zora sjenu : u Legjan’ dogiosce : Svi Veziri na vratim’ bubaju,
Da otvore od Legjana vrata:
Al im nece niko da otvori.
Ista?e se zerni Bugarina :
Je li testir otvoriti vrata? —
Testir tebi, koliko ti drago —
On podvicknu tanko glasovito:
Da ti Boga, od Legjana bane, Otvorimi od Legjana vrata.
Ako ’1 mi ih otvoriti necesc,
Da ti znadesc, od Legjana bane, Kakvog imam ja dobroga vranza ! Ako li ga malo ponaljutim,
Bedem ciu ti grada priskositi, Uzeciu te za sjedu bradu,
Vuci ciu te po Legjanu gradu,
Vas ciu Legjan’ s’ tobom ondatiti. U tom junak tako besideci,
Sama mu se otvorisce vrata.
Ugju u grad ghizdavi svatovi : Svim svatovim kogne izprimasce : Na Bugara i ne gleda niko.
Sve svatove u dvor uvedosce : Siedosce svati da blaguju,
A Bugara primalenom dizom: Diza njega 9orbom poljevaju;
Za to junak aje i ne aje.
Za tim malo vrieme pristanulo, Poskoiise na noghe lagane,
Ter on ode mladom siejií-basci :