Dravi i kod Siska na Savi. Na moru mu ostaje jos samo Primor je od Sen ja do Trsata. Ali i pravni polozaj tih relikvija stare kraljevine je sporan. Ferdinand i Maksimilijan Habsburgovci drze tu svoje generale, koji ce od sada potiskivati u pozadinu moc, utjecaj i znacaj banova. Uz generala ta mala terito-rija ima i po dva baña. Feudalni gospodari Franko-pani i Zrinjski, Blagajski i Krbavski, Keglevici i Talli, Erdòdi i Draskovici imaju svoje gradove i svoje vojnike. U nekim gradovima sjede uskocki kapetani (Klis, Zumberak, Senj, Lupoglava u Istri), porije-klom plebejci ali koji zbog svoje snage i junastva brzo dobijaju plemstvo, cak i nadimak knezevski (Kruzic). Izmedu svih tih raznovrsnih gospodara, velikih i malih, viada potajna borba i spletkarenje. nekad cak dolazi i do otvorenih sukoba. Banovi cesto polazu banski polozaj, jer nemaju cime da pla-caju vojsku. Feudalcima, pa cak i uskockim kape-tanima koji drze cete, kraljevi pokusavaju da placa-ju u naturi poklanjajuci im, ili dajuci im u zalog za dugove, gradove i zemljisna imanja. Gradanstvo je malobrojno i sastoji se vise iz potrosaca (svecenici, oficiri, vojnici, sluge), nego iz proizvodaca. Zanat-stvo je slabo razvijeno, radi samo za lokalne potre-be, trgovina ne moze u opcem strahu i nesigurnosti da se razvija, manufakture, kakove se razvijaju na zapadu, ovdje nema. Poreska bremena preñóse se na seljake, ciji ekonomski polozaj postaje u istoj mjeri neodrziv, u kojoj im je fizicki zivot ugrozen od Turaka, od razbojnika, od stranih i domacih na-oruzanih bandi. Feudalci i kraljevi zapovjednici ne mogu da placaju vojsku, a vojnici imaju oruzje i moraju da zive. Prirodno je da oni, cim mine tur-ska opasnost, otimaju od onih koji su slabiji. Naro-cito od nezasticenih seljaka. Izmedu plemstva i na-roda nema nikakvog srednjeg sloja, nema imucnog gradanstva, razlike su izmedu naroda i feudalaca su-vise velike, socijalna struktura naroda je ocajna.
43