12
nas ima, dolazi ponajieSce u trijasu i to u podruéju vengenskih slojeva, kao naslage kresivca ili kao zeleni prSinac (pietra verde). KrSilici raiblskih naslaga imaju Cesto komada jaspisa i karneola, koji po svoj prilici potjeiu od razorenih vengenskih slojeva. Ako se ovakovo kamenje tanko izbrusi i pod sitnozorom pro-matra, vidi se, da su mu dobar dio kremicne kiseline dali sitni organizmi (radiolarije, spuzve i t. d.).
    I mnogì plorasti vapnenci imaju umetnutog kremena, pa ako se ovaj brzo izmjenjuje sa slojevima vapnenca, to ovakove naslage imaju lisnati sastav, kako se vidi to u lemeS-naslagama.
    Grudice kresivca javljaju se u srednjem eocenu u nekim numulitnim vapnencima (Marijan kod Splita), te u nekim vapnencima najdonje krede.
    I vapnenci donjeg eocena (kosina vapnenci) imaju koji put dosta kremiCne kiseline (srednja Dalmacija.)
   Sadra ide po svome kemijskom sastavu med vapneno kamenje kao i vapnenac, samo Sto nije kao ovaj spoj vapna sa ugljiònom, nego sa sumpornom kiselinom, te ima u sebi vode (Ca S04 2H2 0). Nastaje talozenjem iz morske vode, a u Dalmaciji se javlja osobito u trupinama u donjem trijasu na dnu verfenskih naslaga i u supljikavom dolomitu (Rauchwacke). Kod nas je Cesto oneCiScen laporom i tvori kao s adreni 1 a p o r krhke zrnate i lisnate nakupine u kojima ima i izluòenih veéih sadrenih ledaca. Sasma se osamljeno javlja i u glini, koja je uslojena u dolomitima gornjeg trijasa, pa je tek od teoretskog interesa.
    Sadre ima u blizoj i daljoj okolici Knina, DrniSa, Kljaka, a osobito oko Sinja, te na Visu i Palagruzi.
    Sto je sadra necista mnogo smeta pri njenoj prakticnoj upotrebi.
Eruptivno kamenje.
    Premda u izgradnji dalmatinskog tla ima najveci udjel sedimentno ili talozeno kamenje, to jest takovo, koje je nastalo talozenjem u vodi, javlja se ipak tu i tamo i eruptivno kamenje, koje je nekada kao usijana taljevina probilo iz nutraSnjosti zemlje na povrSinu, tu se razlilo i otvrdnulo.